Nema tog čoveka, koji je uspešno savladao sve i koji korača kroz život lišen negativnih emocija. Nema tog, koji nije skrenuo s puta i po kad-kad očajavao, kritikujući sam sebe. Samokritičnost  je zdrava ljudska osobina, koja je u stvari razmišljanje o našem ponašanju: preispitivanje sopstvenih ciljeva i njihova eventualna promena. 

Ona je zdrava, jer pomaže u ostvarivanju kroz život. Samokritika – preispitivanje sebe i svog ponašanja, je važna i korisna, jer daje bolji uvid, u moguće potrebne promene u nama i  njihovim ostvarenjima.

Samokritičnost u zdravoj meri!

Samokritičnost je često motovisana nekim nezadovoljstvom, ili zabrinutošću, koja nastaje opažanjem razlike između željenog i aktuelnog stanja, u našem životu. Važno je znati, šta je samokritika u zdravoj meri! 

Kada osoba kritički procenjuje svoje ponašanje i sagledava, da li to ponašanje vodi ka željenom cilju, (kada analizira), da li je u skladu sa sopstvenim sistemom vrednosti i da li su odabrani ciljevi realistični i prihvatljivi. U malim količinama, samokritičnost  je poželjna i jako je dobra! 

Onda, kroz  samokritičnost  shvatamo, gde smo grešili, koliko nam je trebalo da se vratimo na siguran put, kojim smo do tada išli.  Samokritika u nama je poticaj, da budemo bolji, radi sebe i da bi realno sagledati stvari i otkrili onaj deo slagalice, koji nam nedostaje. Na ovaj način, prepispitujući svoje postupke, možemo  ih menjati, korigovati i usklađivati sa željenim promenama. Ovo je samokritika u zdravoj meri! 

Nezdrava samokritičnost – kako je izbeći?

Gde je granica između zdrave i normalne samokritičnosti, ili kako praktikovati samokritičnost, a da ne pređe u podcenjivanje i omalovažavanje, ili neuvažavanje  sopstvenih kvaliteta, koje posedujemo? 

Kada stvari ne idu onako kako ste o zamislili, kada ne postižete željeni cilj, ne ponašate se u skladu sa usvojenim sistemom vrednosti, kreće samoobezvređivanje sebe, kao osobe. Sebe optužuje za neželjene ishode, nalazeći krivca u vlastitoj ličnosti: karakteru, temperamentu, inteligenciji.

 Istina, koja stoji iza ovakvog osećaja u vama, je da nemate dovoljno poverenja u svoje sposobnosti i radite sebi štetu. Stopirate svoj dalji rast, samo radi toga, što nemate dovoljno vere u sebe! Za početak, budite sebi prijatelj i shvatićete, da niste ni upola loši, koliko ste sebi samokritikom nametnuli.

Samokritika je odličan način učenja

Zasto je važna samokritika?

Za naš uspeh, rast i razvoj, neophodno je da imamo osećaj samokritike, jer nam ona pomaže da učimo iz iskustva. Kada možemo da uvidimo objektivnu grešku, ili ponašanje, koje nam stvara kočnicu, na putu uspeha, imamo način kako to ponašanje da menjamo.

Onda nam je  samokritika od koristi, za dalji razvoj! To znači da zadovoljna osoba, koja neguje  samokritiku, prihvata sebe baš takvu kakva jeste! Takva osoba je svesna, da će promeniti ono što može, a prihvatiti ono što ne može da promeni. Takva osoba nikad ne dovodi u pitanje svoju vrednost. Samokritičnost je  dobra učiteljica, naših promena kroz život!

Preispitajte svoje stavove

„Glup/a si“, „Nesposoban/a si“, „Kako si smotan/a“, „Ništa ti to ne valja“, „Uvek sve upropastiš“… Često se mnogi ovako obraćaju sebi, kada nisu uradili nešto kako treba. I šta obično dobijemo ovakvim razmišljanjem? Ništa, zapravo još nam je gore! Samokritika uključuje razne etikete, koje lepimo sebi, a drže nas u stanju zaglavljenosti, jer uglavnom „udaramo“ na svoje sposobnosti, pogrešnim stavovima o sebi. 

Umesto da obratimo pažnju na konkretno ponašanje, koje nam nije korisno, na radnje koje pogrešno radimo, mi kritikujemo svoje sposobnosti. Ovakvo delovanje često vodi ljude u manjak samopouzdanja, nesigurnost, osećaj krivice i slično. Ovakvim greškama utičemo i na sopstvenu decu, (kada im se tako obraćamo) oduzimajući im samopouzdanje! Zato dobro preispitajte svoje stavove o sebi!

Podsetite se, koje su vam vrednosti najbitnije?

Dobro je kada težimo višim ciljevima, uspehu i boljim rezultatima. Da bi ste dosegli ciljeve, razvijajte svoje samopouzdanje. Usmerite  svoje razmišljanje o  svojim vrednostima, mislima o svojim dosadašnjim uspesima, o onom u čemu ste dobri i onom što vam ide od ruke. Fokusirajte se na svoje osobine, ne na celinu. 

Ako ste jednom pali, ne znači da ste pali jer ste loši, već da vam taj dan nije bio dovoljno dobar da bi zablistali.

Zasto je važna samokritika? 

Najkraće: samokritičnost je neophodna, kako bi osoba mogla da menja svoja ponašanja, ili ciljeve, koje je izabrala. Da bi ste u tome uspeli, budite najveći prijatelj, sami sebi! I zapamtite da vam  niko ne može usaditi osećanje manje vrednosti, bez vašeg pristanka! Vežbajte oprost sebi, za sve učinjene greške. 

Bodrite sebe, verom u sebe, nemanjem negativnih misli o sebi i bez velikog očekivanja za sve što treba da se desi! Kao i sve, samopouzdanje dolazi kroz disciplinu i trening i želju da  se menjamo na bolje!