Dosta kasno sam legla, nespremna za san. Krivac su  misli koje se umnožavaju, zbog  zadatka dobijenog  od urednice. Povod je tema, priče za blog.  Treba za dan-dva, da  osmislim tekst: dopadljiv, maštovit, originalan! Drugačiji od svih do sada napisanih tekstova, na zadatu temu. 

Misao ega, da ne mogu odgovoriti zadatku, ratuje sa mojim osećajem, koji je uvek spreman da dokaže: da ljudska svemoć, ne poznaje granice! Dok inspirisanost, čeka da je pokrenem, um ponavlja temu za pisanje: 

„Neobične navike i predviđanja Nikole Tesle“ 

Hmmm… Odzvanja mi: „Neobične navike Tesle„. Razmišljam, da li da pustim muziku, koja će me uspavati ili da poslušam Teslu, koji kaže: „Najbolje je raditi noću, jer su zvezdana svetlost i misli, u bliskoj vezi!“ Da, ali treba znati povezati se sa zvezdama. Evo, opet je ego na sceni.  Ipak odlučujem: Pustiću zvukove zrikavaca i ptica, koji me najbrže opuste i  uspavaju. Jutro je pametnije od noći, pa ću u novom danu, pred samo ustajanje, pokrenuti maštu i smisliti koncept za pisanje, pre nego se ego probudi i umeša u inspirisanost.

Zvuk zrikavaca i pesma ptica me omamljuju. U kraičku, mog snenog Bića, u nežnosti, leluja pitanje: Kakav glas je imao Tesla?  S tom mišlju, uz harmoniju najlepših zvukova priode, svesno pratim, kako se moje čitavo telo i um opuštaju. Polako uranjam u  predsneno stanje. Apsolutni mir i tišinu nemisli, prekida nečije nakašljavanje. I glas, koji me, uplašeno trgao iz tog stanja. Čujem u nežnosti izgovorenog: „Oprostite, nisam hteo da Vas uplašim“. Začuđena, osluškujem tišinu koja je nastala, posle te rečenice i pitam se, da li sam već ušla, u prvu fazu sna, ili mi se samo učinilo da neko govori? Ponovo čujem glas: „Ne, ne sanjate! Molim Vas da se ne plašite. Hteli ste da čujete moj glas, pa evo… slušate ga.” 

Vau, pomislih: ako je ovo svestan san, u kojem sam uspela da se povežem sa Teslom i još ovako, jasno, čujem njegov glas, to znači da sam zakoračila u Svet viših povezivanja, o kojem sam uvek maštala, da ga dosegnem.  

„Daa, gospođice… nastaje pauza, kao kad vam se neko obrati, ali čeka da čuje vaše ime.

„Svetlana“, dodajem, ushićene radosti, povezujući dalje, naš razgovor. 

„Vaše ime je izvedeno iz „pojma“ Svetlost. Nosite divnu energiju, izvora života, iz kojeg je SVE nastalo“. U njegovom govoru, kroz promenu nijanse, u  boji glasa i  izgovorenom „SVETLOST„, prepoznajem  osmeh, dok priča. Osmeh koju je stvorila ljubav,  iz izvora, odakle je Tesla izvlačio sve informacije. Dok slušam taj glas i nežnost, kojom je obojen, iz tako malo reči, pakujem  prve utiske.  Ton  njegovog glasa proizvodi karakterističan, dubok, melodičan, topao, zvuk, koji prija sagovorniku. U izrečenoj nežnosti i poštovanju obraćanja, njegov glas miluje.

„Gospođice Svetlana, Vi i ja sada komuniciramo telepatski. To znači da svaku Vašu misao i Vaše osećanje čitam. Drago mi je da Vam tako zvuči moj glas, mada, zavisno šta osećam, u nekom trenutku, posebno kada nisam zadovoljan sobom, ili uočim grešku u mom radu, moj glas može biti vrlo grub. Ali tada pričam na glas sam sa sobom. 

Iznenađena, ali zahvalna Tesli, rešila sam da vodim računa šta mislim. 

Nasmešio se, dok je čitao i te moje misli i rekao je ozbiljno: „Tako bi trebalo da bude u životu svih ljudi, u opšte! Da vodimo računa šta mislimo i osećamo, jer SVE šaljemo u prostranstvo i Univerzum nas tako čita i odgovara, uzvraća istim!

Šta sam mogla, sem da se nasmešim u slaganju sa njim, nesvesna, u materijalnom svetu, zaboravljenog telepatskog govora. Okuražena njegovom jednostavnošću komunikacije, pitala sam ga:

„Pošto imam eksluzivnu priliku, želim da Vas lično pitam, ukoliko mi dozvolite, da bih razbila neke od iluzija ljudi i pogrešnih interpretiranja Vaših navika, u privatnom životu, o kojim se toliko pisalo i piše.“

Nasmejan je odgovorio: „Dopalo mi se Vaše duboko razmišljanje o mojim navikama i Vaša želja da ne kruže izmišljotine o meni, već istina i činjenice.  Biće mi zadovoljstvo da odgovorim na Vaša pitanja. Pa hajde da krenemo“.

Uzvraćajući osmehom rekla sam: Moje prvo pitanje je:

Ishrana Nikole Tesle i zapremina jela su proračunate?

Sa puno poleta je krenuo da priča:

„Svaki čovek treba da smatra svoje telo poklonom od neprocenjive vrednosti, od onoga koga on voli iznad svega, veličanstvenim umetnički delom, neopisive lepote i veštine van ljudskih moći shvatanja, i tako delikatnim i nežnim da ga jedna reč, dah, pogled, ili misao samo može povrediti.“ 

Vodio sam računa kada, šta i koliko unosim u svoje telo.  Smatram da za sve postoji vreme pa i kada se jede. Volim da jedem 2 sata pre nego krenem u rad.  Ljudi jedu previše. Zato sam vodio računa i o količini unete hrane. Umerenost u svemu, pa i ukoličinama hrane. Ručak sam izbacio jer ručkom smatram da se pretovaramo .

Sazrevanjem i samospoznajom svog tela, shvatio sam da jedemo pogrešnu vrstu hrane i pijemo pogrešnu vrstu tečnosti. U to spada  i ishrana mesom, koje nije predodređeno za ljudsku ishranu jer stvara toksičnost u organizmu i čini nemogućim odbacivanje nakupljenih otrova u telu. Moj omiljen napitak  je voda, još ako je izvorska, ništa bolje! Shvatio sam da mahunarke stvaraju kiselosat organizma, jer sadrže urinsku kiselinu, isto važi i za riblje meso, zbog velike količine fosfora. 

Kiselost organizma je naš najveći neprijatelj, posebno u starosti. Izuzetno cenim celer, karfiol i repu, jer su korisni za rad creva, imaju dovoljno vitamina i mineralnih soli. Krompir treba jesti svakodnevno, jer sadrži dragocene mineralne soli i ima neutralizujuće svojstvo. Voće sam jeo znajući  da neutralizuje štetne kiseline i ima dovoljno šećera u sebi. Ljudi se nedovoljno kreću i zanemaruju vežbe za telo. Ja sam vežbe zamenio dugim šetnjama i radio sam vežbe disanja, koje su jako važne za naš organizam. 

To što se pisalo o meni da sam se plašio zaraza i bacila, pa sam zato ponovo brisao  čist escajg, je predpostavljanje ljudi. Nisam se ničega plašio. Samo sam radio iz predostražnosti, da ne bih u telo unosio hemiju, od sredstava kojim se prao escajg, ali i tanjiri u hotelima. Ljudi su zaboravili da je ceđ (pepeo drveta) najprirodnije sredstvo za pranje, koje ne šteti našem telu.

I da sam brojao zalogaje, pisali su, a istina je bila da sam dugo voleo da žvaćem hranu,  pre nego progutam i to savetovao ljudima, jer sam znao da dobro sažvakana hrana, pomaže probavnim organima. 

Dok sam ga slušala u njegovoj zanesenosti pričanja, o svojoj ishrani, primetila sam, da njegov divni glas varira između dve boje. Između nežnosti i čvrstog stava sigurnosti, (dok je pričao) kada poprima malo jači,  grublji ton, da bi iskazao svoj uvid u znanja, do kojih je dolazio.  Prateći te dve boje, otkrivala sam da su one svojstva njegove jake ličnosti, čemu doprinose Tesline navike. Glas  kao nosilac autentičnih slojeva našeg Bića. Sredstvo, koje ako se dobro sluša, otkriva nečiji karakter.

Tesla mi je ponovo kroz osmeh rekao: „Daaa, dobro ste shvatili! Ali hajdemo da pređemo sva vaša pitanja, pa ću Vam na kraju objasniti, još jednu jako važnu činjenicu, u vezi glasa.

Uhhh… opet sam zaboravila da komuniciramo telepatski i da Tesla čuje moje misli…!

Sledeće pitanje za Vas, gospodine Tesla, je Vaša ljubav prema golubovima.

Velika ljubav prema golubovima

„Ovo što ću vam ispričati, draga Svetlana, duža je priča, ali zaista je istina.“ Sa tugom  i setom u glasu, rekao je Tesla. 

Tokom svog života, ljudi su mi nanosili mnogo „kosmičkog bola„. Zbog toga, nisam imao mnogo poverenja u ljude. Okrenuo sam se golubovima, koji su jako inteligentna bića. Komunicirao sam sa njima, hranio ih i lečio. Bilo ih je na hiljade. Međutim, pojavio se jedan beli golub, zapravo golubica, sa svetlosivim, posebnim pegama na krilima. Ona je bila nešto posebno. S njom sa pričao, poveravao joj se…

Mnogo tuge je bilo u Teslinom glasu,  dok se sećao i pričao, pa je živo, preneo tu tugu i na mene. 

„Trebalo je samo da pomislim na nju, da je pozovem i ona bi doletela. Ja sam nju razumeo i ona je razumela mene. Zavoleo sam tu pticu. Da, voleo sam tu golubicu kao što muškarac voli ženu, i ona je volela mene. Kada je bila bolesna, osećao sam to; došla bi u moju sobu i ja bih bdeo nad njom danima. Negovao sam je dok ne ozdravi. Taj golub je bio radost mog života. Ako sam joj bio potreban, ništa drugo nije bilo važno. Dok sam nju imao, imao sam i svoj životni cilj…

A onda, jedne noći, dok sam u mraku ležao na krevetu i kao i obično rešavao neke probleme, uletela je kroz otvoren prozor i sletela na moj sto. Znao sam da sam joj potreban, htela je da mi saopšti nešto važno, pa sam ustao i prišao joj. Gledao sam je i znao da želi da mi kaže – da će umreti. A onda, kada sam to shvatio, video sam svetlost kako izbija iz njenih očiju – snažan snop svetlosti„.

Tesla je zastao, i zatim, shvativši da sam htela to da ga pitam, nastavio: „Da, bila je to stvarna svetlost, snažna, blještava, zaslepljujuća svetlost, snažnija od svetlosti i najjače lampe u mojoj laboratoriji. Kada je taj golub umro, nešto je nestalo iz mog života. Do tada sam bio sasvim siguran da ću završiti, sve svoje zamisli, i ako sam imao ambiciozan program, ali kada je golubica nestala, znao sam, da je moje životno delo okončano.

Saosetila sam se sa Vama Tesla! Prećićemo sada na vedriju temu i da Vas zamolim da mi objasnite Vašu

Opsednutost brojem 3

Javno sam rekao, nakon što sam otkrio istinu:„Ako vam je jasno značenje broja 3, 6 i 9, onda imate u svojim rukama ključ Univerzuma“. 

Niko nije tada razumeo. Ali da ponovo pojasnim: Postoje modeli koji se prirodno pojavljuju u Univerzumu, modeli koje smo otkrili u životu, galaksiji… u formiranju zvezda, evoluciji i skoro svim prirodnim sistemima. Neki od tih modela nazivaju se „Zlatni Racio“ i „Sveta Geometrija“. Zašto ovi brojevi? Prvo treba da razumemo da mi ne stvaramo matematiku, već je otkrivamo.  Planete su povezane s ovim brojevima. Ovi brojevi su tajne funkcionisanja Univerzuma, ali i naših života! Zapamtite da su 3,6 i 9 univerzalni jezik, svega što nas okružuje, a istovremeno i njegov zakon!“ Sa strašću je rekao Tesla.

Pošto sam osvestio ova znanja, koristio sam moći broja 3, jer su mi korisitla u životu. Birao sam brojeve soba koji mogu da se podele sa 3, zahtevao da mi daju 18 salveta da bi čistio tanjire i escajg, deljiv broj sa 3; Sve što sam radio, radio sam u setovima od 3. A ljudi su mislili da sam sujeveran, da patim od opsesivno-kompulsivnog poremećaja…nisu shvatili da sam otkrio tajnu života!“… Sa sjajem i radošću, u svom glasu, govorio je Tesla.

Hvala Vam od srca gospodine Tesla! Ova zahvalnost je u ime svih ljudi na Svetu, za Vaša grandiozna otkrića i dela. Hvala Vam, jer ste slušajući svoj unutarnji glas, jedini intuitivni genije, takve vrste! Hvala što ste nam ukazivali da treba da sledimo intuiciju!

„Daa, govorio sam ljudima: Intuicija je nešto neobjašnjivo, nešto čime osećamo i naslućujemo istinu. Intuicija je nešto što je iznad znanja. Naš duh nas može odvesti tamo gde ne mogu dopreti naša čula. Mislim da su sva velika otkrića dela intuicije… Ali tada nisam imao ko da me čuje, ali sam imao moć  da vidim budućnost i predskažem u radosti, da će doći do promena i osvešćivanja znanja. Predvideo sam  mnoge događaje.

Divno da ste započeli priču o tome, jer to bilo  sledeće u planu da Vas zamolim, da nam ispričate.

Predviđanja Tesle koja su bila daleko ispred njegovog vremena

U šali, kroz smeh je rekao: „Gospođice Svetlana, ako sam u tom vremenu, uspeo da idem mnooogo godina u napred, u svojim viđenjima budućnosti, bilo je lako, ići  malo ispred, u Vašim pitanjima.“

Potpuno zbunjena, svedočila sam kako se igrao, sa svim što je želeo.  

„Tada 30-tih godina prošlog veka kada sam novinarima pričao da će se formirati EPA (Američka agencija za zaštitu okoline), svi su me gledali sa nevericom. Predvideo sam i da će naučna otkrića imati veći prioritet nego ratovanje. Video sam i divne promene ljudi u čuvanju zdravlja i ishrani:“ Govorio sam: „Ne jedem meso, a to će i svi ostali ubrzo shvatiti. Isto tako, čaj, kafa i duvan neće biti popularni, ali alkohol će uvek biti zanimljiv. Biće dovoljno žita da se prehrane milioni u Indiji i Kini, a osakaćena zemlja će ponovo procvetati uz pomoć hemije“.

Predskazao sam tada zapanjenim ljudima, u vezi robota i njihove korisnosti rada u ime čoveka: „Ne treba uništiti mašinu već je treba naučiti šta da radi. Sve što danas radimo, jednog dana će to raditi roboti. Oni će raditi sve što su nekada radili robovi“.

Svakako, mogao sam da vidim da će ljudi imati jeftinu energiju i upravljanje prirodnim resursima. 

Kada god se zapitam Šta je Tesla predviđao, ova tema mi se mota po glavi:

Leteća vozila?

„Eh..”, i duga pauza bez reči, u kojoj sam osetila Teslinu žal (žalost). Ponovio je: “Moja leteća vozila! Zamisao je bila da crpe energiju iz atmosfere, bez da se dopunjavaju gorivom i da prkose gravitaciji. Zaista sam imao divnu viziju, kako iskoristiti prirodne, besplatne resurse za njihov rad i pokretanje… ali vremenom sam shvatio da dostignuti nivo svesnosti ljudi, nije na dovoljno visokom nivou jer je već u svojim prvim, ozbiljnijim probnim eksperimentima, imao sam dosta problema, nerazumevanja i nesaradnju od saradnika i priznaću vam gospođice Svetlana, ključne uvide, za rad tih letelica, zadržao sam samo za sebe i to ne u pisanoj formi, već u svojoj memoriji.  Na žalost, Čovečanstvo će tek za 1.000 godina biti spremno za ovakve izume!“

I ja sam samo mogla, da tužno uzdahnem,  bez komentara, na ovu izjavu.

Došli smo do kraja, ovo je bio plan, mojih pitanja. Bez kraja sam Vam zahvalna, dragi Tesla, na posvećenom vremenu i odgovorima. Ostalo je da mi objasnite, tu važnu činjenicu u vezi glasa.

“Zadovoljstvo je moje, draga gospođice Svetlana.”

Mnogo je njih koji su znali da je moj glas sniman, profesionalnom, tonskom, filmskom kamerom i to više puta  u trajanju od više sati. Izašla je i reportaža sa snimanja u New York Times-u ali su ti snimci kao i mnogi drugi – brižljivo sklonjeni. Svi ti snimci o meni su u ličnoj arhivi porodice Rotšild u Engleskoj.  Razlog za to je činjenica da je „izvorna vibracija“ mog glasa ujedno i energetska matrica celokupnog mog bića, baš kao što je to i DNK mog tela. 

Najnoviji eksperimenti sa zvučnim stojećim talasima, posebno najnovija istraživanja ruskih naučnika, koji se bave talasnom genetikom, odnosno procesima zasnovanim na efektu rezonance koji koriste određene elektromagnetne talase (laserska svetlost) kako bi delovao na gene u DNK. Rezultati su zadivljujući. S obzirom na to da se zna, da se moja maska, sa sekvencom DNK-a  čuva u Zagrebu, nameću brojna pitanja. Glavno od njih je zašto se skriva saznanje da je genom, genijalnih ljudi, zapravo biokompjuter, čiji mehanizam, ako bi smo ga do kraja shvatili i veštački  konstruisali, mogli bismo ga koristiti za precizno učitavanje podataka iz  kosmičkog elektromagnetnog polja,  osetljivog na najmanje promene. I ovo je istina, o kojoj ljudi treba da znaju!“

Zanemela sam od čuda, jer se toliko toga krije od nas, običnih ljudi! 

“Čitav ovaj naš razgovor, pokrenuo je ogromnu želju u meni, dragi Tesla,  a ona glasi: Nadam se da ste najveći svoj izum,( posle svih Vaših iskustava),  poslali vremeplovom u našu bližu budućnost, u kojoj planetu Zemlju i sve ljude na njoj prebacujete na vremensku liniju, na kojoj svi ljudi, ZaJedno žive u harmoniji ljubavi, dobra i pomaganja…gde nepostoji zlo i iskorišćavanje drugih, gde ne postoje ljudi koji su inficirani  virusom profita i gde se čovek-pojedinac, bavi interesom celine, kojoj pripada. I da je remek-delo znanja i poznavanja kosmičkih principa  dokaz, da je jednostavnost krajnji domet savršenstva.“

Tesla, sa radošću u glasu : „Ovog puta ste Vi vizionar onog što predstoji da se uskoro desi.

Odavno sam shvatio: „Čovečanstvu treba više svetlosti, dobrote i samilosti“, a da bi to imao, svaki pojedinac radom u sebi , treba to da dosegne. Da bi ubrzao taj proces, koji bi mogao hiljadama godina, još  da traje, gde bi se generacije mučile, napravio sam izum,  šaljući ga u  blisku budućnost. Zamišljanjem da se to dešava u SADA,  pokrećemo ostvarenje!“

Izvor života je Svetlost. Telo pleše u ritmu Svemira, a Svetlost prosijava kroz njega. Tesla je sa izvora skupljao informacije i hteo je da osvetli svet. Lucha T8 je impuls sa izvora, a sve što nam je potrebno, je na dohvat naše pažnje!  Znanje je izraz unutarnje jasnoće. Tesla je to znao, a mi treba da saznamo! – Dejan Minić