Pre par godina, suprug i ja smo se odvažili na tronedeljnu avanturu bez dece……. i uživali smo….. Naravno, pripreme su trajale mnogo duže od našeg odsustva. Najlakše je bilo kupiti avionske karte i rezervisati smeštaj, najteže organizovati bezbedan ostanak dvoje dece kod kuće. Mobilizovan je odred baka i tetaka i sve je prošlo u najboljem redu.

Put nas je odveo u južnu Ameriku, Urugvaj. Da li ste znali da Urugvaj ima oko 3 500 000 stanovnika a oko 12 000 000 krava, neverovatno ! Moj suprug je ljubitelj mesa a posebno goveđih šnicli s tim je bio oduševljen, dok bi za mene uvek prvi izbor bio pasulj, sladak kupus i đuveč bez mesa jer su tako bar za mene najukusniji. Doduše, ne bih se odrekla one naše šunke, slanine, kobasice ili hrskavih čvaraka.
Moram priznati i to da u životu nisam jela bolje teleće, juneće i goveđe specijalitete.

Stočarstvo nije nimalo lak posao, a u poslednjih nekoliko godina se vodi kampanja za smanjenje broja grla stoke jer se veruje da će to spasiti našu planetu Zemlju od propasti ?!?!?!

Da li ste znali da je:

• 14,5% emitovanih štetnih gasova u atmosferu posledica uzgoja stoke, a 14% posledica transporta
• Oko 1000 litara vode je potrebno da bi krava dala 1 litar mleka
• Da bi se proizveo kilogram govedine, potrebno je oko 15 000 litara vode
• Tokom proteklih 40 godina, u južnoj Americi je posečeno 40% šume zarad povećanja površine pašnjaka za uzgoj krava.

Morate priznati da zvuči zastrašujuće i da bi svakako bilo dobro da sledeća porcija telećih šnicli, junećeg paprikaša ili goveđeg gulaša bude daleko manja i ne tako često na našem stolu.

Navedeni podaci objašnjavaju jačanje veganstva i „pokreta zelenih“ u cilju spasenja naše jedine planete Zemlje. Ti podaci nagoveštavaju da bi trebalo da smanjimo ili čak izbacimo iz ishrane proizvode životinjskog porekla.

Kada bi svi na svetu prešli na isključivo biljnu ishranu, studija Oksford Univerziteta je pokazala da bi došlo do umanjenja:

• Emisije štetnih gasova kao posledice proizvodnje hrane za 49%.
• Upotrebe zemljišta u svrhu proizvodnje hrane za 76%.
• Eutrofikacije vode (cvetanja vode) za 49%, gde materije iz đubriva dospevaju u vodene površine uništavajući ekosistem i raznolikost živog sveta.
• Potrošnje vode za 19%.

Iako iz ovoga možda zvuči sasvim razumljivo i logično da ceo svet pređe na biljnu ishranu, ostvarenje nije ni malo lako, niti održivo.Isključivanje iz ishrane namirnica životinjskog porekla, vodi usmeravanju ka sadnji namirnica biljnog porekla, koje će obezbediti neophodne masti i proteine. Badem zbog visokog sadržaja masti i proteina ima veoma značaju ulogu u biljnoj ishrani, a za proizvodnju samo 1 kilograma ovog orašastog voća potrebno je oko 16 000 litara vode. Ovo nam samo pokazuje da prelazak u potpunosti na biljnu ishranu ne garantuje spas naše planete.

Jedna studija je pokazala, da kada bi svaka porodica samo u Velikoj Britaniji zamenila jedan mesni obrok nedeljno, obrokom od isključivo biljnih namirnica, uticaj na životnu sredinu bi bio isti kao da se sa ulica sklonilo 16 miliona automobila.

Većina smatra da prelazak na biljnu ishranu automatski obezbeđuje dobro zdravlje, ali to u stvari ne mora da bude tako. Veganska ishrana prirodno sadrži manji procenat kalcijuma, vitamina D, gvožđa, vitamina B12, cinka i omega 3 masnih kiselina. Da ne bi došlo do deficita neophodnih vitamina i minerala, veliki broj vegana uzima suplemente.

Iako nisam za to da se u potpunosti izbace namirnice životinjskog porekla, smatram da je njihovu količinu potrebno umanjiti, te da je sasvim opravdano da neki dani budu u potpunosti bez namirnica životinjskog porekla.

Kada bi bile prihvaćene ovakve promene, došlo bi do:

• Značajnog smanjenja emisije gasova.
• Umanjenja ili čak eliminisanja potrebe za intezivnim uzgojem stoke, što ima značajan uticaj na prirodnu sredinu.
• Kontrolisanog uzgoja stoke, što može da umanji eroziju zemljišta.

Potrebno je samo malo našeg truda za velike pozitivne promene. Naša stvarna potreba za mesom je daleko manja od porcija koje unosimo.

Biti umeren ne spašava samo naše zdravlje nego i našu planetu.