Naravno, ne izraste svaki žir u džinovski hrast. Međutim, niko ne bi ikada tvrdio da je sadnja drveta loša ideja.

Osim lepote posmatranja kako raste, drveće takođe pomaže u stvaranju ekosistema koji pruža stanište i hranu za ptice i druge životinje.

Štaviše, drveća oslobađaju kiseonik i takođe pomažu pri apsorpciji ugljen-dioksida i potencijalno štetnih gasova iz vazduha, kao što su sumpor-dioksid i ugljen-monoksid.

Da li ste znali da jedno veliko drvo može obezbediti dnevnu potrebu kiseonika za četiri osobe?

Prema Univerzitetu u Mičigenu, više od 25 procenata zemljišta na našoj planeti prekriveno je šumama, ali milioni hektara ovog ekosistema se uništavaju svake godine.

Zar to nije tužno? Dozvolite mi da Vam kažem koji su to slučajevi za našu planetu.

• Erozija tla
• Emisija ugljen dioksida
• Uništavanje staništa
• Gubitak biološke raznolikosti

Drveća su pluća Zemlje, a nakon čitavog trajanja pandemije COVID-19, mislim da svi sada znamo šta znači udisanje svežeg vazduha sa zdravim plućima.Drveće je dar prirode – i ono nam je potrebno. Kako čovečanstvo raste, tako i potrošnja drveta raste. Postoji mnogo loših strana kod seče drveća: uništavaju se životinjska staništa, smanjuje se količina kiseonika u atmosferi, uništavaju se biljke koje se mogu koristiti za lečenje nekih bolesti.

Zamislite da svaki čovek prilikom svog rođenja, kao poklon, dobije drvo.

To drvo je život.

Imaće ime, lokaciju i osoba će to drvo morati da nosi i voli do kraja života.

Ne bi li to bilo korisno?

Za okruženje da, ali i za tu osobu takođe. Na samom početku imaćete nešto o čemu ćete brinuti celoga života. Nakon nekoliko godina bićete ponosni na delo koje ste učinili za planetu.

Sadnja drveća sa sobom nosi mnoge benefite. Obezbeđuje se drvo, voće, lekovi, ogrevno drvo kao i činjenica da lance snabdevanja čini produktivnijim i otpornijim. Ona odvajaju ugljenik, obogaćuju tla, čuvaju vodne resurse i biološku raznolikost, kao što i diverzifikuju i osiguravaju prihode farmama.

Evo nekoliko glavnih razloga zašto je sadnja drveća uvek dobra ideja:

1. Smanjenje klimatskih promena

Drveće apsorbuje CO2, uklanja ga iz vazduha i zadržava, a oslobađa kiseonik. Na godišnjem nivou, jedan hektar drveća apsorbuje količinu ugljen dioksida jednaku količini proizvedenoj pri vožnji 42 000 km vašim automobilom. Drveće je naše glavno sredstvo za preživljavanje; samo jedno stablo može proizvesti dovoljno kiseonika za četiri osobe.

2. Pročišćivač vazduha

Drveće apsorbuje zagađujuće gasove kao što su azotni oksidi, ozon, amonijak, sumpor dioksid. Ono takođe apsorbuje mirise i deluje kao filter, jer male čestice ostanu zarobljene u lišću. Jutar drveća proizvodi dovoljno kiseonika da 18 ljudi može disati tokom jedne godine.

3. Hlađenje ulica

Uklanjanje drveća i njihova zamena asfaltnim putevima i zgradama koje apsorbuju toplotu čine gradove mnogo zagrejanijim. Drveća hlade gradove do 10°F (-12°C), pružajući hladovinu i ispuštajući vodu.

4. Prirodni klima uređaj

Znate li šta su zeleni krovovi? Zbog promene klimatkih uslova, arhitekte i ekolozi seli su zajedno i smislili sjajno rešenje – zelene krovove. Zeleni krovovi su neverovatan način da inkorporirate vegetaciju u svoj dom i doprineste ekološku korist svojoj zajednici, ujedno i štedeći novac na računima za rashlađivanje vašeg doma.

5. Štednja vode

Zbog hlada koji pružaju, voda će sporo isparavati iz niskog rastinja. Drveću je potrebno oko 15 galona (56 L) vode nedeljno da bi preživelo, dok za uzvrat oslobađa oko 200-450 galona (758-1700 L) vode dnevno.

6. Obezbeđivanje skloništa za divlje životinje

Da li ste znali da jedno drvo jabuke godišnje proizvede oko 430 kg voća koje može nahraniti mnoge ptice, insekte i divlje životinje? Može se posaditi na vrlo maloj površini, ali ima fantastičan uticaj na životnu sredinu. Hrast i javor spadaju u vrste drveća koja su najčešće sađena u svrhu domova za ptice, veverice i pčele.

Zaštita šumskog sistema i razvoj mreže drveća je neophodan, s obzirom na ukupnu degradaciju ekosistema i uticaj klimatskih promena na useve.

Gde ćete Vi zasaditi Vaše drvo danas?

“Odoh u šumu da izgubim razum i pronađem dušu.” John Muir