Pregled sadržaja
Podeli
Izbor kontinuirane ili impulsne svetlosti je važan za efikasnost terapije crvenim svetlom. Mnogi tretmani koji se koriste u biomedicini i fizikalnoj terapiji oslanjaju se na pulsirajući format primene.
fotomedicina
Postoji dugogodišnja praksa primene impulsnih električnih struja, elektromagnetnih, magnetnih polja i ultrazvuka u terapijske svrhe i metodama lečenja. Na primer, impulsna terapija elektromagnetnim poljem se koristi u terapiji velikog broja zdravstvenih stanja kao što su, na primer, zarastanje kostiju i regeneraciju mekih tkiva, zarastanje rana, osteoporoza, artritis, različite vrste bolova, regeneracija nerava, čak i rak.
Uprkos postojanju određenog stepena slaganja oko najboljih i najefikasnijih talasnih dužina i preporučenog obrasca upotrebe, još uvek postoji otvoreno pitanje da li postoje razlike u efikasnosti primene u terapiji korišćenjem kontinuiranog svetla i impulsnog svetla. U cilju dobijanja odgovora na ovo pitanje potrebno je uporediti efekte na ćelijskom i molekularnom nivou kao i na nivou tkiva. Takođe, treba odrediti optimalne parametre pulsirajuće svetlosti, uključujući frekvenciju, pri kojima se postižu najbolji terapeutski rezultati odnosno rezultati lečenja.
Postoji nekoliko različitih prametara po kojima se razlikuje impulsna svetlost od kontinualne, među kojima su frekvencija i energija ozračenosti najvažniji. Kada je impulsno svetlo laserski generisano, prednost impulsnog svetla je očigledna jer je bezbednija za korisnike terapije. Naime, kontinuirana svetlost povećava temperaturu ciljanog tkiva, dok impulsno svetlo pri istoj energiji ne uzrokuje značajne promene temperature. Međutim, kada se svetlost generiše LED diodama, razlike su suptilnije.
Frekvencija impulsa odnosi se na interval između vremena kada je svetlo uključeno i sledećeg vremena „uključenja“. Ovo se meri u jedinicama Herc ili Hz, što predstavlja broj ciklus u sekundi. Na primer, frekvencija impulsa od 10 Hz znači da se svetlost pali i gasi se 10 puta u sekundi. Kod impulsne terapije crvenim svetlom obično postoji „radni ciklus“ od 50%, što znači da postoji ekvivalentno vreme u položaju „uključeno“ i „isključeno“. To takođe znači da će u poređenju sa neprekidnim talasom svetlosti impulsna svetlost imati prosečni intenzitet jednak polovini intenziteta neprekidnog.
Postoji nekoliko biohemijskih razloga zašto je impulsna svetlosti terapijski efikasnija u odnosu na neprekidnu. Impulsni izvori svetlosti, uključujući lasere i LED diode, imaju frekvencije u opsegu 2,5–10 000 Hz, a trajanje impulsa je često u opsegu od nekoliko milisekundi. Bolji efekti pulsirajuće svetlosti u odnosu na neprekidnu mogu biti posledica činjenice da su frekvencije u ovom istom opsegu karakteristične za određene organe ili tkiva ili da postoje neki procesi na vremenskim skalama koje odgovaraju ovim frekvencijama.
Jedan od najvažnijih razloga za prednost primene pulsirajuće svetlosti je taj što elektromagnetni talasi koje generiše ljudski mozak imaju specifične frekvencije koje utiču na sve ostale procese u telu. U elektromagnetnoj aktivnosti ljudskog mozga razlikuju se četiri klase talasa. Alfa talasi (8–13 Hz) se javljaju u opuštenom stanju odraslih. Aktivnost ovih talasa štedi i obnavlja energiju. Beta talasi (14–40 Hz) su prisutni u budnom stanju, prilikom rešavanja nekih problema, donošenju odluka i kada postoji fokus na mentalne aktivnosti. Delta talasi (1–3 Hz) se javljaju kod novorođenčadi, tokom dubokog sna odraslih i u stanjima kada je spoljašna svesnost isključena. Teta talasi (4–7 Hz) se javljaju kod dece uzrasta 2–5 godina i kod odraslih u meditativnim stanjima ili u stanju između buđenja i spavanja. Pojava rezonanse između frekvencije pulsirajućeg svetla i frekvencije moždanih talasa može pojačati terapeutske efekte jer se uticaji i moždanih talasa i svetlosti uzajamno pojačavaju. Ovo je posebno relevantno za Lucha T8 uređaj, jer je frekvencija pulsiranja 7,83 Hz na granici alfa i teta talasa, dakle u stanjima koja karakteriše opuštenost i isključenost spoljašnjeg sveta.
Drugi efekat je povezan sa funkcionisanjem jonskih kanala u ćelijskoj aktivnosti. Naime, ćelijska membrana može biti propusna (tzv. jonofor) za različite tipove jona i za različito naelektrisane jone iste vrste. Na primer, postoje ćelijske pore (kanali) koji dozvoljavaju promet isključivo pozitivno naelektrisanih jona (kationi), a postoje kanali koji dozvoljavaju da samo negativno naelektrisani joni (anioni) izlaze ili ulaze u ćeliju. Ovi joni se mogu slobodno kretati kroz ćelijsku membranu, međutim, u nekim jonskim kanalima pora ima ulaz tipa „vrata“ za koji je potreban „ključ“. „Ključ“ je određena vrsta hemijskog ili električnog signala, temperature ili mehaničke sile, u zavisnosti od jonskog kanala i ćelije. Jonski kanali aktivirani elektricitetom su posebno važni za prenošenje impulsa kroz nervni sistem. Generalno, vremenska skala otvaranja i zatvaranja jonskih kanala je reda nekoliko milisekundi. Kanali jona kalijuma i kalcijuma u mitohondrijama su takođe veoma važni, jer postoje dokazi da mogu biti uključeni u ćelijsku reakciju na crveno svetlo.
Treći efekat delovanja crvene svetlosti na ćelijskom nivou je fotodisocijacija azotnog oksida sa mesta vezivanja proteina u citohrom c oksidazi. Azotni oksid se može vratiti na isto mesto čak i u prisustvu neprekidne svetlosti, međutim u prisustvu pulsirajuće svetlosti broj disocijacija je mnogo manji.
Kao što je ranije pomenuto, najvažniji parametar koji određuje dubinu prodiranja LED (i laserskog) svetla u tkivo je talasna dužina. Koeficijenti apsorpcije i rasejanja živih tkiva veći su na nižim talasnim dužinama, pa infracrvena svetlost prodire dublje od crvene, crvena dublje od zelene itd. Jedno od zanimljivih pitanja u vezi uticaja svetlosti na ljudsku kožu je upoređivanje dubine prodiranja impulsnog u odnosu na neprekidno svetlo. Neki proračuni i eksperimenti potvrđuju da se manja dubina prodiranja uvek može nadoknaditi dužom izloženošću, tako da poređenje nije presudno za samu primenu. Takođe, mnogi efekti važni i korisni sa medicinskog aspekta ne zavise od dubine prodiranja. Važnije pitanje je izbor talasne dužine koja daje najbolje terapeutske i lekovite efekte. Ovaj aspekt zahteva opsežne eksperimentalne procedure i analizu podataka, a takođe uključuje i biohemijske karakteristike pacijenta kao važan faktor koji određuje uspeh terapije. Stoga postoji mnogo parametara koji određuju optimalan izbor, pa se rezultati obično razlikuju od jedne studije do druge. Na primer, u brojnim studijama su primenjene frekvencije u opsegu od 20 do 3000 Hz, a svaka studija je pronašla različitu frekvenciju koja je, na primer, pospešila zarastanje rana. Slični rezultati su dobijeni u studijama koje su proučavale efekte fotobiostimulacije na smanjenje i eliminisanje bola. Brojne studije su demonstrirale efikasnost LED svetlosne terapije u lečenju raznih patologija na različitim frekvencijama, kao što su regeneracija perifernih nerava, smanjenje inflamatornih reakcija, poboljšanje u bolestima kostiju, a od nedavno je pokazano i poboljšanje angiogeneze, stvaranja novih krvnih sudova od već postojećih.
Iako postoji veliki broj studija koje pokazuju odlične rezultate terapije crvenim svetlom, i dalje ostaje potreba za dodatnim kliničkim istraživanjima za upoređivanje efikasnosti ove terapije u poređenju sa trenutno postojećim tretmanima za lečenje različitih patologija i zdravstvenih problema .
Trenutno su zabeleženi blagotvorni efekti terapije crvenim svetlom za sledeća oboljenja:
Terapija crvenim svetlom znatno smanjuje intenzitet upale u telu, tako da se može koristiti za lečenje srednjeg do prekomernog otoka, osteoartritisa i povreda zglobova, bez neželjenih efekata koji su često povezani sa lekovima kao što su nesteroidni antiinflamatorni lekovi.
Najbolji rezultati se postižu kada se ova terapija odvija zajedno sa propisanom fizičkom vežbom. Jedan od razloga za pojačano dejstvo terapije u toj kombinaciji je taj što se povećava protok krvi u tkivima i mišićima. Efikasnost terapije crvenim svetlom za smanjenje upala dokazana je na mnogim delovima ljudskog tela kao što su udovi, leđa, vrat itd., tako da se čak i mali terapijski uređaj, na primer pomoću jedne LED, može koristiti za lečenje određenog područja tela. Mnoga oboljenja , kao što su kardiovaskularne bolesti, gojaznost, dijabetes i rak, praćene su pojačanim upalama, mada ih ne uzrokuju.
Terapija crvenim svetlom može povećati nivoe tiroidnih hormona u krvi koji su važni u regulaciji proizvodnje energije u ljudskom telu. Konkretno, dugotrajna primena terapije crvenim svetlom može poboljšati stanje hipotiroidizma, mada se prvi znaci poboljšanja mogu primetiti u roku od nekoliko dana prilikom svakodnevne primene. Funkcija štitaste žlezde takođe utiče na proizvodnju steroidnih hormona kao što je testosteron a optimalni nivo testosterona nije važan samo za muškarce, već i za žene. Testosteron kod žena povezan je sa seksualnim nagonom, energijom i opštim blagostanjem. Kod žena se testosteron proizvodi u jajnicima a kod muškaraca u testisima.
Prodornost crvene svetlosti dovoljna je da dosegne do krvnih sudova, tako da može pojačati cirkulaciju krvi, čak i u najmanjim krvnim sudovima. Terapija crvenim svetlom takođe pomaže u stvaranju novih krvnih sudova. Dobra cirkulacija krvi važna je za pravilan transport kiseonika, isporuku hranljivih sastojaka u sve delove tela i uklanjanje toksičnog otpada.
Kod muškaraca terapija crvenim svetlom može povećati broj spermatozoida , njihovo kretanje i izdržljivost. Terapija crvenim svetlom takođe može pomoći muškarcima sa erektilnom disfunkcijom zbog uticaja na povećanje protoka krvi. Takođe povećava količinu ugljen-dioksida (SO2) u krvi koji pomaže u prenošenju kiseonika i širi krvne sudove tako da ugljen-dioksida nije samo otpadni proizvod u telu. Drugi mehanizam uključuje azot oksid NO koji je ranije objašnjen. Nekoliko studija o neplodnosti pokazalo je da je u slučajevima teško izlečive neplodnosti, skoro 25% žena začelo nakon terapije, što sugeriše da bi čak i bolji rezultati mogli biti mogući u manje ozbiljnim slučajevima.
Crveno svetlo stimuliše timusnu žlezdu koja se nalazi u grudima. Timus je neophodan za pravilno funkcionisanje imunološkog sistema i njegov uticaj se smanjuje s godinama, ali se taj proces može usporiti primenom terapije crvenim svetlom. Drugo, terapija crvenim svetlom povećava aktivnost nekoliko tipova ćelija imunog sistema, poput makrofaga koji su u prvoj liniji odbrane od infekcija i koji odstranjuju mrtve ćelije. Uticaj na dendritne ćelije, koje imaju funkciju u razmeni informacija u okviru imunog sistema, manje su poznati i zahtevaju dodatna proučavanja kako bi se spoznao njihov odziv na terapiju crvenim svetlom. Mastociti, specifična vrsta belih krvnih zrnaca, značajno se povećavaju terapijom crvenim svetlom. Njihova funkcija je stvaranje vlaknastog materijala u zarastanju rana. Konačno, terapija crvenim svetlom ima blagotvorne efekte na leukocite (inače bele krvne ćelije) i limfocite. Leukociti štite telo od bolesti upijanjem štetnih materija i ćelijskih ostataka i uništavanjem bakterija i virusa. Limfociti su važni za detoksifikaciju i za uništavanje bakterija u krvi.
Funkcije očiju zahtevaju veoma visok nivo energije u odnosu na energetske potrebe tkiva iste veličine, pa povećanje proizvodnje energije kao posledice terapije crvenim svetlom ima važan efekat na oči i vid. Korisni efekti su primećeni u lečenju makularne degeneracije, katarakte i problema sa suvim očima (disfunkcija meibomske žlezde).
Ostali uticaji:
Created with the belief that the imbalance in the human body is a reflection of the imbalance in our surroundings,
Još uvek nismo iskoristili sve zdravstvene benefite Lucha T8 aprata. Pogledajte neke od studija koje smo do sada obavili.
Saznajte više o nauci iza tehnologije kroz radove našeg stručnog tima.
Pratite intervjue i dodatne informacije vezano za naučne studije i zdravstvene pogodnosti života u ravnoteži.
Istražite mnoga iskustva i slučajeve korisnika Lucha T8 aparata.
Sve što je potrebno da znate o prednostima uređaja, naručivanju, reklamaciji i isporuci.