Osnove anksioznosti

Anksioznost je adaptivni odgovor na stres koji omogućava suočavanje sa nepovoljnim situacijama i predstavlja potpuno normalno stanje, koje nije karakteristično samo za čoveka. Životinje takođe doživljavaju anksioznost i mnogi eksperimenti na životinjama su pomogli da se razume uticaj anksioznosti na ljudsko zdravlje. Uprkos tome što predstavlja normalan odgovor na stres, anksioznost može postati preterana ili nesrazmerna u odnosu na uslove koji je izazivaju ili kada za to ne postoji poseban razlog. U takvim slučajevima, anksioznost postaje onesposobljavajući poremećaj i smatra se patološkim.  Anksiozni poremećaji predstavljaju najčešće psihijatrijske poremećaje i mogu se kretati od relativno benignih osećanja nervoze do ekstremnih osećaja košmara, progona i/ili straha. Zanimljivo je da žene češće od muškaraca doživljavaju anksiozne poremećaje.

Postoji nekoliko osnovnih anksioznih poremećaja koji se mogu svrstati u nekoliko kategorija.

Anksiozni poremećaj razdvajanja

Anksiozni poremećaj razdvajanja karakterističan je za osobe koje su uplašene ili zabrinute zbog razdvajanja od ljudi kojima su veoma bliski i privrženi. Osećaj je intenzivniji od onoga koji je primeren uzrastu osobe, a period trajanja koji obično iznosi najmanje četiri nedelje kod dece i šest meseci kod odraslih, izaziva različite psiho-socijalne probleme. Osoba sa anksioznim poremećajem razdvajanja može biti uporno zabrinuta zbog nedostatka bliske osobe, može biti bezvoljna ili odbijati da izađe iz kuće ili stana. Česta pojava je da takva osoba odbija da spava bez osobe koja joj nedostaje ili odlučuje da spava daleko od kuće ili može iskusiti noćne more zbog razdvojenosti. Fizički simptomi ovog tipa anksioznosti se često razvijaju u detinjstvu, ali simptomi se mogu preneti i na mnogo kasnije doba pa se čak mogu manifestovati različitim intenzitetom do kraja života

Selektivni mutizam

Selektivni mutizam je anksiozni poremećaj koji karakteriše nesposobnost osobe da govori u određenim društvenim situacijama, kao što je kada se nalazi u nekoj grupi ljudi ili u grupi osoba koje ne viđaju često. Primer koji uključuje mlade osobe je nesposobnost da govore pred svojim drugovima iz razreda. Obično počinje u detinjstvu i, ako se ne leči, može da opstane u odraslom dobu. Dete ili odrasla osoba sa selektivnim mutizmom ne odlučuje dobrovoljno da ne govori. Očekivanje razgovora sa određenim ljudima uzrokuje nemogućnost započinjanja verbalne komunikacije praćene osećanjem panike, tako da je razgovor onemogućen.  Vremenom će osoba naučiti da se pripremi za situacije koje izazivaju ovu reakciju i učiniće sve da ih izbegne. Međutim, ljudi sa ovim uznemirujućim poremećajem mogu slobodno da razgovaraju sa određenim ljudima, kao što su članovi porodice i prijatelji, kada niko drugi nije u blizini da izazove mutizam. Ovaj poremećaj pogađa prosečno 1 od 140 dece. Češće je kod devojčica i kod dece koja uče drugi jezik, kao što su oni koji su nedavno migrirali iz zemlje svog rođenja.

Znaci selektivnog mutizma

Selektivni mutizam obično počinje u ranom detinjstvu, između 2. i 4. godine. Često se prvi put primeti kada dete počne da komunicira sa ljudima izvan svoje porodice. Glavni znak mogućeg razvoja ovog poremećaja je izražen disparitet u sposobnosti deteta da se uključi u komunikaciju sa različitim ljudima.  Karakteriše se iznenadnim ukočenim izrazom lica kada se od njega očekuje da razgovara sa nekim ko je izvan njihove zone komfora. Znakovi koji najavljuju ovaj poremećaj mogu uključivati nervozu, nelagodnost, ponekad grub stav, stidljivo i povučeno držanje, lošu koordinaciju u društvu, promene temperamenta, ljutnju kada ih roditelji pitaju određena pitanja, na primer koja se odnose na njihov uspeh u školi itd.  Deca sa više samopouzdanja uprkos ovom poremećaju mogu koristiti gestove za komunikaciju umesto verbalnog odgovora. Na primer, mogu da klimaju glavom za „da“ ili odmahnu glavom za „ne“. Međutim, deca sa ozbiljnijim stanjem anksioznosti imaju tendenciju da izbegavaju bilo kakav oblik komunikacije, iako određena deca mogu da odgovore šapatom, na primer.

Poremećaj socijalne anksioznosti (poznat i kao socijalna fobija)

Kod osoba sa socijalnim anksioznim poremećajem javlja se opterećujuća nelagodnost zbog toga što se osećaju posramljeno, poniženo, odbačeno ili samo inferiorno u društvenim interakcijama.  Ljudi sa ovim poremećajem će pokušati da izbegnu ovakve situacije ili da je izdrže sa velikom anksioznošću.  Uobičajeni primeri su ekstremni strah od javnog nastupa, upoznavanja novih ljudi ili konzumiranje jela ili pića u javnosti. Strah ili anksioznost izazivaju probleme u svakodnevnom funkcionisanju i traju najmanje šest meseci, ukoliko se ne podvrgavaju terapiji.

Panični poremećaj

Panični poremećaj karakteriše intenzivna kombinacija fizičkog i psihičkog stresa sa ponavljajućim napadima paničnog straha koji mogu prouzrokovati zdravstvene probleme kao što su lupanje srca ili ubrzan rad srca, znojenje, drhtanje, osećaj kratkoće daha ili gušenja, osećaj vrtoglavice, osećaj hladnoće ili talasa vrućine, osećaj odbačenosti, strah od gubitka kontrole, strah od umiranja, itd. Pod određenim okolnostima simptomi mogu biti pojačani do tog nivoa da osoba doživljava paniku usled same rekacije na stres, verujući, na primer, da imaju srčani udar ili drugo stanje opasno po život. Prosečna starost za početak paničnog poremećaja je 20-24 godine, iako se može javiti u i u tinejdžerskim godinama. Napadi panike mogu se javiti sa drugim mentalnim poremećajima kao što su depresija ili posttraumatski stresni poremećaj (PTSP).

Fobije

Fobije su takođe verzije anksioznosti koje mogu uticati na ljudsko zdravlje na različite načine. Karakteriše ih intenzivan, iracionalan strah od nečega što predstavlja malu ili neznatnu stvarnu opasnost. Postoje mnoge specifične fobije. Neke od češćih su:

• Klaustrofobija (strah od boravka u zatvorenom prostoru)
• Aerofobija (strah od letenja)
• Arahnofobija (strah od pauka)
• Fobija od vožnje (strah od vožnje automobila)
• Hipohondrija (strah od bolesti)
• Zoofobija (strah od životinja)
• Akvafobija (Strah od vode)
• Akrofobija (Strah od visine)

Kao primer fobije razmotrićemo agorafobiju, koja se najčešće pojavljuje.

Agorafobija

Agorafobija je strah osobe da se može naći ili se nalazi u situacijama u kojima misli da bi bekstvo moglo biti teško ili neprijatno, ili da pomoć možda neće biti dostupna u slučaju da se pojavi panika. Prekomerni strah može trajati nekoliko meseci tokom kojih osoba doživljava strah u jednoj ili više od sledećih situacija:

• Korišćenje javnog prevoza
• Boravak na otvorenim prostorima
• Boravak u zatvorenim mestima
• Stajanje u redu ili gužva
• Boravak van kuće kada je osoba sama

Obično osoba sa ovim poremećajem izbegava takve situacije ili zahteva prisustvo druge osobe u cilju prevazilaženja straha, ili nauči kako da izdrži anksioznost.  Međutim, nelečena anksioznost može postati toliko ozbiljna da osoba možda neće moći da napusti kuću.  Agorafobija se dijagnostikuje kao poremećaj samo ako je strah intenzivno uznemirujući ili ako značajno ometa normalne dnevne aktivnosti.

Generalizovani anksiozni poremećaj (GAD)

Generalizovani anksiozni poremećaj (GAD) karakteriše intenzivna, preterana anksioznost i zabrinutost zbog svakodnevnih životnih situacija bez očiglednog razloga. Ljudi koji ispoljavaju simptome ovog poremećaja imaju tendenciju da uvek očekuju katastrofalan ishod i ne mogu prestati da brinu o zdravlju, porodici, poslu, novcu ili školi.

Anksioznost izazvana opojnim supstancama ili medikamentima

Nekontrolisana ili nepravilna upotreba lekova ili korićenje droga može razviti različite vrste anksioznosti, strahova i fobija. Mlade osobe takođe mogu biti podložne anksioznosti koja prate zavisnost od droga. U ovakvim slučajevima neophodna je medicinska pomoć koja uključuje lečenje zavisnosti u kombinaciji sa terapijom za lećenje anksioznosti.

Anksioznost izazvana nekim drugim zdravstvenim poremećajem

Anksioznost može biti uzrok ili propratna pojava ozbiljnijih zdravstvenh stanja kao što je kancer, na primer.

Najveći procenat osoba koje pate od anksioznosti odnosi se na specifične fobije (oko 50%), zatim na socijalno anksiozne poremećaje, agorafobiju kod adolescenata i odraslih, generalizovani anksiozni poremećaj i anksiozni poremećaj razdvojenosti. Anksioznost može biti onesposobljavajući poremećaj i postoji više dostupnih metoda lečenja, uključujući lekove, psihoterapiju, kognitivno bihejvioralnu terapiju itd. Iako je većina ovih metoda bezbedna, određeni lekovi nose rizik od zavisnosti i ne pokazuju zadovoljavajuće terapijske rezultate. Otprilike jedna četvrtina osoba koje se podvrgavaju terapijama anksioznosti ne reaguju povoljno i traže se novi tretmani u cilju dobijanja efikasnijih i trajnijih rezultata. U potrazi za novim metodama lečenja i terapijskim pristupima neophodno je razumeti neurofiziološke uzroke anksioznosti, koji, iako su u izvesnoj meri poznati, još uvek nedostaju za kompletno razumevanje ovih poremećaja.

Neurobiološki osnovi anksioznosti

Postoje spekulacije da neravnoteža između hemisfera mozga može biti u korenu poremećaja. Takođe, može biti uključen i deficit kontrole limbičke i moždane kore. Ovo bi moglo značiti da se uzroci anksioznosti mogu pripisati emocijama koje se javljaju u desnoj hemisferi, jer se emocije koje se odnose na radost i sreću nalaze u levoj hemisferi. Skeniranje mozga osoba sa anksioznim poremećajima pokazuje da su limbički ili frontalni regioni mozga aktiviraju sa visokim stepenom kašnjenja kao odgovor na stresne stimuluse.  Ista moždana područja nisu reagovala kod određenih anksioznih osoba kada su bili izloženi stresu ili okolnostima koje izazivaju anksioznost.  Takođe su primećene promene u EEG signalima kod pacijenata sa anksioznim poremećajem. Neke od ovih promena uključuju neravnotežu  u alfa i beta frekvencijama prednjih moždanih režnjeva. Konkretno, primetne su prekomerno intenzivne beta frekvencije u različitim delovima mozga, kao i prekomerne alfa frekvencije koje su prelazile 11 Hz. Nadalje, uočeni su poremećaji i nepravilnosti u cirkadijalnim ritmovima. Na osnovu ovih nalaza može se zaključiti da električna i magnetna stimulacija ljudskog mozga koja snižava alfa i beta aktivnosti može biti korisna za osobe koje pate od anksioznih poremećaja. Isto rezonovanje se odnosi na uzroke promena cirkadijalnog ritma, sugerišući da električna i magnetna stimulacija različitih delova ljudskog tela takođe može biti korisna za lečenje simptoma i uzroka anksioznosti. Postoje dokazi da impulsna elektromagnetna stimulacija izaziva promene u osnovnim EEG aktivnostima mozga, fenomen poznat kao impulsna rezonansa. Rezonansa se uspostavlja između pobudnog signala i reakcije mozga i postoje drugi oblici rezonanse koji su testirani i korišćeni sa različitim uspehom, kao što su kranijalna električna stimulacija (CES) i audiovizuelna stimulacija (AVS).  Praksa ukazuje da impulsna elektromagnetna stimulacija prodire dublje kroz  kožu u telo, uključujući i mozak kada se primeni na površini glave, pa se može pretpostaviti da terapija zasnovana na ovoj vrsti stimulacije može da deluje na osnovne uzroke anksioznosti. Pored toga, istraživanja pokazuju da osnovna Šumanova frekvencija od 7.83 Hz stabilizuje cirkadijalne ritmove i da korišćenje ove frekvencije može da neutralizuje poremećaje sna.

Impulsno elektromagnetno polje je osnova funkcionisanja Lucha T8 uređaja i u kombinaciji sa efektom pulsirajućeg crvenog svetla može biti od velikog terapeutskog i terapijskog značaja za lečenje različitih anksioznih poremećaja. Većina istraživanja čiji je cilj regulisanja električne aktivnosti  mozga se sprovodi direktnim stimulisanjem mozga u alfa i beta frekventnim opsezima. Međutim, veliki broj eksperimenata je pokazao da stimulisanje drugih delova tela može imati indirektno dejstvo na mozak kao što smo objasnili u prethodnim tekstovima o naučnim osnovama Luča T8 delovanja.  Osobe koji su izložene dejstvu elektromagnetnih polja, kao što smo svi mi, i koji osećaju probleme sa anksioznošću, mogu imati velike koristi od korišćenja Luča T8 uređaja, kao što je objašnjeno u nekoliko tekstova na ovom sajtu. Nema sumnje da su potrebni alternativni tretmani anksioznih i paničnih poremećaja, a jedan od efikasnijih bi mogao da bude baziran na primeni Luča aparata. Prednost upotrebe Luča uređaja nije samo u njenoj efikasnosti već i u njenoj primenljivosti u kućnim uslovima i mogućnostima lečenja u skladu sa okolnostima i osećanjima osobe koja pati od anksioznosti. Ipak, pošto su anksiozni poremećaji složena zdravstvena stanja, kombinovani pristup koji uključuje određene vrste psihoterapije kao što je kognitivna bihejvioralna terapija, mogu biti neophodni za postizanje najboljih rezultata pored primene Luča T8 uređaja.