Zahvalnost je pojam koji intuitivno razume svako ljudsko biće. Ali šta je zapravo zahvalnost i šta je poreklo zahvalnosti? Zašto su neki ljudi zahvalniji od drugih? Postoji li način da se pojača osećaj zahvalnosti i da li se duh dobronamernosti može izgraditi tokom života? Odgovori na ova i druga relevantna pitanja biće istraženi u daljem tekstu.

Ključne reči:

zahvalnost, nauka

Da bi se razjasnilo značenje pojma potrebno je prvo ga definisati zbog obima njegovog uticaja na mnoge aspekte našeg života, i predstaviti različite aspekte analize pojma zahvalnosti.

Zahvalnost je suštinska komponenta ljudskog iskustva i iako je svaka osoba intuitivno svesna njenog prisustva i značaja, ona se može definisati na nekoliko različitih načina. Na primer, zahvalnost je stanje prepoznavanja primanja pozitivne povratne informacije od spoljašnjeg izvora. Ili, može se definisati kao proces prepoznavanja da je osoba ili grupa osoba dobila pozitivan ishod od  spoljašnjeg izvora.

U svakom slučaju postoji osoba ili osobe koje prepoznaju pozitivan rezultat nečije akcije ili misli, s jedne strane, i postoji spoljašni izvor koji može biti osoba ili nepoznat, odnosno  poznat entitet, ne nužno čovek. Spoljašni izvor  je u suštini dobrotvor koji ispoljava svoju dobronamernost. Takođe, postoji poklon, ili nagrada ili usluga koju razmenjuju dve uključene strane u dobronamernoj transakciji.

Istraživanja u oblasti neuronauke identifikovala su oblasti ljudskog (i životinjskog) mozga koje su uključene u doživljavanje i izražavanje zahvalnosti, što ukazuje da zahvalnost ima važnu ulogu u životu ljudi i životinja. Brojne studije su takođe identifikovale specifične gene odgovorne za sposobnost izražavanja i doživljavanja zahvalnosti. Identifikovano je nekoliko kognitivnih faktora koji mogu uticati na količinu, odnosno intenzitet zahvalnosti koju osoba oseća u određenim okolnostima. Oni obuhvataju uočene motive i namere dobrotvora, odnosno razloge za izvršenje povoljnog čina koji se mogu shvatiti na više načina.

Dakle, mogu se interpretirati kao posledica altruizma, sebičnih motiva, očekivanih dobitaka, uočene vrednosti poklona ili nagrade, ili iz same zahvalnosti kao  povratnog čina uslovljenim prethodnim transakcijama. Ne treba isključiti metafizičke faktore koji bi mogli biti uključeni u slučaju da percipirani dobročinitelj nije osoba, dakle kada postoji religiozni factor, odnosno  u slučaju kada primalac veruje ili ne veruje u slobodnu volju. Na kraju krajeva, većina glavnih religija kao što su judaizam, hrišćanstvo, islam, budizam i hinduizam, hvale zahvalnost kao važnu moralnu vrlinu i osnovnu praksu zdravog i ispunjenog života. Ona zauzima centralno mesto u budističkoj filozofiji i inspirisala je mnoge filozofske rasprave kroz istoriju.

Evo nekoliko citata filozofa:

„Bogatstvo se ne sastoji u tome da imate veliku imovinu, već da imate malo želja. Epiktet

„Zahvalnost nije samo najveća vrlina, već i roditelj svih drugih. Marko Tulije Ciceron

„Nije siromašan čovek koji ima premalo, nego onaj koji žudi za više. Seneka

„Negujte naviku da budete zahvalni za svaku dobru stvar koja vam dođe i da se neprestano zahvaljujte. I pošto su sve stvari doprinele vašem napretku, trebalo bi da sve uključite u svoju zahvalnost.”

– Ralph Valdo Emerson

Želja za izmišljenim dobrobitima često uključuje gubitak sadašnjih blagoslova. Ezop

„Najbogatiji je onaj ko je zadovoljan najmanjim, jer je zadovoljstvo bogatstvo prirode. Sokrat

„Ono što ostavljate za sobom nije ono što je uklesano u kamene spomenike, već ono što je utkano u živote drugih. Perikle (atinski državnik)

„Zahvalan um je veliki um koji na kraju privlači sebi velike stvari. Platon

Adam Smit, pionir političke ekonomije, smatrao je zahvalnost ključnom za održavanje društva zasnovanog na dobroj volji.

Brojni naučni dokazi pokazuju da je zahvalnost, bilo kao osećanje ili dobronamernost, zajedno sa altruističkim ponašanjem kompleksan koncept koji uključuje mnoge aspekte ličnih, psiholoških, kognitivnih, društvenih i religioznih aspekata, koji deluju odvojeno ili međusobno isprepleteni. Dakle, da bi se rasvetlio ovaj fenomen, potrebno je ispitati svaku perspektivu i pokušati da pružimo percepciju koja obuhvata.

Društvena korist zahvalnosti

Zahvalnost je, između ostalog, način na koji se doživljava svet oko nas. Pojednostavljeno rečeno, osoba može da oseća zahvalnost za život koji vodi, izgrađujući otpornost na emocije zavisti i nezadovoljstva. Druga perspektiva je život bez zadovoljstva trenutnim načinom života, život koji uvek gleda unapred u budućnost, ali praćen osećanjem zavisti, nezadovoljstva i privilegija. Jasno je da prva perspektiva stvara mnogo bolje društvene interakcije i poštenije među pojedincima, jačajući celokupno društvo.

Zahvalnost je lako zamisliti kao važan društveni faktor zbog njenog uticaja na stvaranje veza i odnosa između osoba ili grupe ljudi. Različite društvene studije su pokazale da zahvalnost motiviše ljude da budu velikodušniji i korisniji prema drugima, pomaže im u stvaranju novih odnosa i jačanju postojećih, poboljšavaju okruženje na radnom mestu i pomaže u stvaranju zdrave socijalne kulture. Istraživanja sugeriše da zahvalnost inspiriše ljude da budu velikodušniji, ljubazniji, i korisni („prosocijalni“); jača medjuljudske odnose, uključujući i romantične odnose; a može poboljšati efikasnost rada zbog stvaranja boljih sociljalnih i poslovnih odnosa na radnim mestima.

Brojne studije i zapažanja potvrđuju da se zahvalnost može zamisliti kao emocionalno iskustvo koje se sastoji od tri hijerarhijska nivoa: afektivnih osobina, raspoloženja i emocija. Ova tri nivoa su isprepletena u smislu da svaki može uticati na druga dva. Afektivne osobine, kako ih definišu psiholozi su „stabilne predispozicije ka određenim vrstama emocionalnog reagovanja”. Dakle, neki ljudi mogu imati zahvalniju dispoziciju, ali je glavno pitanje od čega ta dispozicija zavisi. Raspoloženja se množe, povećavaju i slabe tokom dana ili tokom dana. A emocije su obično kratkoročne reakcije na određeni događaj koji donosi neku vrstu nagrade, poklona ili usluge.

Nekoliko studija je istraživalo kako zahvalnost utiče na druge emocije. Važan nalaz je da se zahvalnost i dug (dugovanje) mogu smatrati zasebnim konstruktima za razliku od ranije široko rasprostranjenog prihvatanja kao preklapajućih procesa. Analize različitih slučajeva pokazuju da se ljudi osećaju mnogo zahvalnije kada znaju da pomagač ima dobronamerne namere nego kada se usluga nudi iz skrivenih motiva. Takođe, u takvim slučajevima se smanjuje zahvalnost primaoca i povećava zaduživanje (osećaj dugovanja).

Nekoliko različitih životinjskih vrsta kao što su ribe, ptice i slepi miševi pokazuju osobinu koja je naučno označena kao „uzajamni altruizam“: oni će započeti da pomažu drugoj životinji svoje vrste čak i da to zahteva određeni oblik samoodricanja. Na instinktivan način shvataju i očekuju da druga životinja može da uzvrati uslugu kasnije. U radu R. Triversa, u kojem je uveden koncept „recipročnog altruizma“, autor je postavio hipotezu vezanu za ljudske odnose da je „emocija zahvalnosti odabrana da reguliše ljudski odgovor na altruističke poteze i da je ta emocija osetljiva na odnos troškova (cene) i koristi od takvih radnji.”

Suptilna veza između zahvalnosti i recipročnog altruizma može pomoći da se objasni reyultat istraživanja da se ljudi osećaju zahvalnijim za poklone i nagrade koje pružaju stranci ili manje značajni poznanici nego za slične beneficije koje pružaju bliski rođaci ili bliski prijatelji.  Takođe, zahvalnost povećava poverenje ljudi u druge osobe, naročito one koje još uvek ne poznaju dobro.

Zahvalnost i mozak

Neuronaučnici su pokazali veliko interesovanje da otkriju koji su regioni ljudskog mozga aktivni tokom izražavanja zahvalnosti, odnosno ispoljavanja emocija zahvalnosti i altruističkih delovanja. Brojne studije neuro-kliničkih snimanja sprovedene su sa ovim ciljem, oslanjajući se prevenstveno na funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI). Nalaz ovih studija je da emocije uključene u održavanje društvenih vrednosti, kao što su ponos i zahvalnost, aktiviraju regione u mezolimbičkom i bazalnom prednjem mozgu, takođe uključene u osećanje primanja nagrade i formiranje društvene veze. (Zahn et al., 2009). Naknadna studija je otkrila da pojedinci koji svojom voljom doživljavaju zahvalnost imaju više sive materije u desnom donjem temporalnom korteksu, oblasti koja je ranije bila povezana sa tumačenjem namera drugih ljudi.

Nekoliko drugih studija, zajedno sa već pomenutom, sugeriše da zahvalnost uključuje procenu moralnih namera i postupaka drugih, da je inherentno društvena i da razvija osećaj  zadovoljstva. Za ljude skolone osećaju za primanje i davanje zahvalnosti to znači da bi ceo process mogao da se održava samoponavljanjem.

Drugi aspekt odnosa između zahvalnosti i mozga je način na koji se izražavanje zahvalnosti obrađuje u mozgu. Jedna paradigmatična studija razmatrala je učesnike koji su izražavali zahvalnost u vidu dobrotvornih donacija novca koje su dobili za eksperiment. Kvantifikacija izraza zahvalnosti, procenjena novcem doniranim u dobrotvorne svrhe, bila je u direktnoj korelaciji sa većom aktivnošću u parijetalnom i lateralnom prefrontalnom korteksu, oblastima mozga koje su povezane sa pravljenjem mentalnih proračuna. Dakle, došlo se do zaključka da zahvalnost nije samo emocionalni proces već i kognitivni.

Ova studija takođe pokazuje da izraz zahvalnosti može imati trajne promene u mozgu čak i mesecima nakon što je zahvalnost prenesena. Još jedno važno otkriće zasnovano na ovoj i drugim studijama pokazalo je da praktikovanje zahvalnosti može povećati moždanu aktivnost u vezi sa predviđanjem kako naše akcije utiču na druge ljude, tako da su učesnici usmeravali svoje akcije koje bi imale pozitivan uticaj na druge.

Sve studije vezane za mozak ukazuju na isprepletanu i duboku vezu između kognitivnih, emocionalnih i bihevioralnih aspekata ljudske mentalne aktivnosti. Takođe, aktivnosti različitih regiona mozga odnose se na razlike u zahvalnosti među pojedincima.

Zahvalnost i genetika

Sprovedeno je nekoliko studija o uticaju genetike s obzirom da je uočeno da neki ljudi imaju veću dispoziciju za prihvatanje zahvalnosti od drugih, kao i za dobrotvorno delovanje. Neke od ovih studija uključivale su blizance, u nekim slučajevima genetski identične blizance, što je rezultiralo identifikacijom genetske komponente zahvalnosti. Zaključak jedne studije je da je određena varijacija gena CD38, koji je uključen u lučenje oksitocina (ponekad označenog kao hormon ljubavi), bila značajno povezana sa kvalitetom i ponavljajućim obrascem izražavanja zahvalnosti prema romantičnom partneru  i u eksperimentalnom okruženju ali i u svakodnevnom životu.

Ovi nalazi ukazuju na to da oksitocin, hormon koji je uključen u društveno povezivanje i formiranje značajnih i važnih medjuljudskih odnosa, takođe može biti uključen u osećanja zahvalnosti. Još jedna novija studija pokazuje da ljudi sa određenim varijantama COMT gena, koji je uključen u regulaciji neurotransmitera dopamina u mozgu, imaju izraženiju predispoziciju za zahvalnost. Ova i druge studije ukazuju na važnu ulogu dopamina u iskustvu i izražavanju zahvalnosti.

Ukratko, u vezi sa vezom između ljudske genetike i zahvalnosti, može se zaključiti da zahvalnost igra važnu ulogu u ljudskoj biologiji i genetskom nasleđu, što sugeriše da su potrebne dodatne studije da bi se saznalo o razvojnom poreklu zahvalnosti.

Razvojno poreklo zahvalnosti

Genetska istraživanja pokazuju da zahvalnost ima duboke evolucione i biološke korene. Posebno je interesantno kako se zahvalnost razvija od najranije dobi tokom detinjstva. Ove studije ne samo da ukazuju na duboku ljudsku predispoziciju za zahvalnost, već mogu isto tako pomoći roditeljima u izboru obrazovne strategije za dalji razvoj ove vrline u detinjstvu. Nedavne međukulturalne studije su otkrile kulturološke razlike u razvoju različitih oblika izražavanja zahvalnosti, što sugeriše da socijalizacija – preko roditelja i širih socijalnih grupa – verovatno igra važnu ulogu u razvoju i ispoljavanju zahvalnosti kod dece.

 Religija

Kao što je već pomenuto u uvodu, zahvalnost je važna komponenta mnogih verskih tradicija, a sprovedeno je niz studija i zapažanja kako bi se otkrili odnosi između lične religioznosti i zahvalnosti. Skoro sve religije uče da je zahvalnost odraz čovekovog integriteta, učtivosti i poštovanja prema drugima. Najširu i najličniju praksu zahvalnosti treba izraziti i proširiti na našu rodbinu, prijatelje, zajednicu, čak i okolinu.

Neka istraživanja su pokazala da su zahvalniji ljudi pokazali veću prirodnu religioznost (tzv. viša unutašnja religioznost), gde prirodnost ukazuje da je njihova posvećenost religiji radi samog osećaja važnosti religije u njihovom životu. S druge strane bilo je pojedinca koji su pokazali tzv. nižu spoljašnu religioznost, što implicira da je njihova posvećenost religiji imala druge motive koji su povezani sa nagradama i koristima, kao što je bolji društveni status. Druge studije su pronašle pozitivne veze između zahvalnosti i brojnih religioznih atributa, uključujući često angažovanje u religioznim navikama, pripisivanje važnosti religiji, lični odnos sa Bogom, doživljavanje duhovne transcendentnosti i tako dalje. Još jedna nedavna studija koja je istraživala odnos između religije i zahvalnosti kod ljudi od 17 do 24 godine pokazala je da su religiozna osećanja („doživljavanje odgovora na svoje molitve i/ili čuda od Boga“) i posedovanje prijatelja koji su religiozni pozitivno povezani sa osećanjima zahvalnost

Kultura

Nema sumnje da kultura, sa ili bez prateće religije, igra važnu ulogu u prihvatanju i pružanju zahvalnosti kao sastavnog dela nečijeg psihološkog i društvenog života. Studije antropologije i sociologije ukazuju na kulturološke raznolikosti u izražavanju zahvalnosti, a prirodno je da ljudi iz različitih kultura mogu da se razlikuju i u svojim unutrašnjim iskustvima zahvalnosti.

Razlike u konceptualizaciji zahvalnosti se lako uočavaju u različitim kulturama: ljudi iz pojedinih kultura i pojedinih kontinenata češće i intenzivnije doživljavaju zahvalnost. U nekim kulturama zahvalnost je povezana sa različitim negativnim emocijama, uključujući krivicu, zaduženost, sramotu i nespretnost, dok je u nekima suprotno. Prema istraživačima, njihovi nalazi sugerišu da zahvalnost može sadržati zajedničko jezgro sa kulturno sveprisutnim karakteristikama, pored društveno stvorenih elemenata koji se menjaju u zavisnosti od kulture.

Zahvalnost i veza sa boljim zdravljem

Postoji vrlo malo studija posvećenih vezi između zahvalnosti i zdravlja tako da i dalje ostaje nedovoljno proučavano područje istraživanja. Međutim, nekoliko postojećih sugeriše da možda postoji veza. Jedna studija iz 1995. godine otkrila je da kada su učesnici osetili emociju u vezi sa zahvalnošću, varijabilnost njihovih otkucaja srca se smanjila, što je osobina zdravog srca. Druge studije su otkrile da zahvalniji ljudi prijavljuju bolje fizičko zdravlje i češće su uključeni u fizičke aktivnosti na otvorenom. Takođe, skloniji su traženju pomoći zbog zdravstvenih problema i imaju dugotrajniji i kvalitetan san.

Nakliko studija je pojasnilo vezu između prednosti izražavanja zahvalnosti i srčanih problema. Studija o zdravlju osoba sa srčanom insuficijencijom otkrila je da su ljudi sa većom dispozicionom zahvalnošću prijavili bolji san, manje umora i manje upala na ćelijskom nivou. Takođe, pacijenti koji su imali veći nivo optimizma i zahvalnosti dve nedelje nakon srčanog događaja takođe su prijavili poboljšanja u emocionalnom stanju šest meseci kasnije.

Viši nivoi zahvalnosti i optimizma bili su povezani sa biomarkerima koji ukazuju na manji broj upala i poboljšanu funkciju krvnih sudova dve nedelje nakon što su pacijenti hospitalizovani zbog srčanog udara. Međutim ovi biomarkeri nisu ostali na istom nivou nakon toga.

Takođe postoje brojni dokazi da je raspoloženje u vezi izražavanja zahvalnosti povezano sa životnim zadovoljstvom, optimizmom i srećom. Veći broj studija je ispitivalo moguće veze između zahvalnosti i različitih elemenata osećanja spokojnosti. Osobe sa višom dispozicionom zahvalnošću navode da imaju izraženije parametara koji su u vezi sa psihološkim zadovoljstvom, uključujući više zadovoljstva svojim životom. Takođe studije pokazuju da je „zahvalnost višeg reda“ koja uključuje, na primer, zahvalnost Bogu, zahvalnost drugima, negovanje trenutka direktno povezana sa većim zadovoljstvom životom i povećanim optimizmom.

Reference

Rosenberg, E. L. (1998). Levels of analysis and the organization of affect. Review of General Psychology, 2(3), 247–270. https://doi.org/10.1037/1089-2680.2.3.247
Goei, R., & Boster, F. J. (2005). The Roles of Obligation and Gratitude in Explaining the Effect of Favors on Compliance. Communication Monographs, 72(3), 284–300. https://doi.org/10.1080/03637750500206524
Tsang, J.-A. (2006b). The effects of helper intention on gratitude and indebtedness. Motivation and Emotion, 30(3), 198–204. https://doi.org/10.1007/s11031-006-9031-z
Trivers, R. L. (1971). The Evolution of Reciprocal Altruism. The Quarterly Review of Biology, 46(1), 35–57. https://doi. org/10.1086/406755
Dunn, J. R., & Schweitzer, M. E. (2005). Feeling and Believing: The Influence of Emotion on Trust. Journal of Personality and Social Psychology, 88(5), 736–748. https://doi. org/10.1037/0022-3514.88.5.736
Zahn, R., Moll, J., Paiva, M., Garrido, G., Krueger, F., Huey, E. D., & Grafman, J. (2009). The neural basis of human social values: Evidence from functional MRI. Cerebral Cortex, 19(2), 276–283. https://doi.org/10.1093/cercor/bhn080