Kada se naša čula odvoje od okoline, različite faze sna karakterišu značajne promene u elektromagnetnoj aktivnosti mozga, mišićnoj aktivnosti, pokretima očiju, disanju, telesnoj temperaturi, brzini otkucaja srca, hormonskoj aktivnosti i drugim telesnim funkcijama.

Ljudski mozak u stanju spavanja često je znatno aktivniji nego u budnom stanju. Razlog je taj što se mozak bavi različitim aktivnostima, poput regulacije gastrointestinalnih, kardiovaskularnih i imunoloških funkcija, jačanjem tela i kognitivnom obradom. Ova poslednja aktivnost uključuje skladištenje, reorganizaciju i preuzimanje informacija koje su već prisutne u mozgu, kao i pribavljanje novih informacija dok smo budni. U suštini, san priprema naš um i telo za što optimalnije performanse.

Kada osoba leži budna u krevetu sa očima gledajući u na pr. plafon, elektromagnetna aktivnost mozga je u beta stanju (beta talasi) koju karakteriše frekvencija od 15 do 20 Hz (ciklusa u sekundi). Ovo je još uvek budno stanje, kako je prikazano na slici 1. Jednom kada se pojavi umor i osoba zatvori oči, moždani talasi postaju sporiji (niže frekvencije) i pravilniji. Ovi talasi su poznati kao alfa talasi koji odražavaju opušteno, stanje bez napetosti, a opet budno stanje.

Učestalost ovih talasa je u rasponu od 7 do 12 Hz. Ovo stanje se označava prva faza sna. Nakon nekoliko minuta u alfa stanju, brzina disanja počinje da se usporava i frekvencija moždanih talasa postaje manja, ulazeći u fazu lakog sna. Talase u ovoj teta fazi karakterišu frekvencije u rasponu od 4 do 8 Hz. U ovom stanju otkucaji srca su niži nego u stadijumu 1 i stabilizovani, a disanje postaje plitko i redovno. Ovo stanje može trajati od 30 sekundi do deset minuta, a ponekad je praćeno prolaznim vizuelnim slikama. Sledeća faza spavanja je gde se teta talasi prepliću sa takozvanim K-kompleksima, pojedinačnim talasima velike amplitude i vretenastim strukturama.

Ovo stanje karakterišu talasi od 12 do 14 Hz koji podsećaju na vreteno na razboju (faza 2, slika 1). Pretpostavlja se da spavanje u drugoj fazi, koje traje od deset do dvadeset minuta, predstavlja početak stvarnog sna u kojem se osoba isključuje iz okoline. U ovaj deo ciklusa ulazimo otprilike 20 do 30 minuta od kada su oči zatvorene kako bi spavali. U ovoj fazi osoba ulazi u fazu 3 sna, koja predstavlja kombinaciju teta i delta talasa. Delta talasi su veoma niskofrekventni talasi sa minimalnom frekvencijom od 0,5 Hz i maksimalnom frekvencijom od približno 2 Hz. Konačno, duboki san nastupa u fazi 4 koju karakterišu isključivo delta talasi.

U ovoj fazi mišići su potpuno opušteni, puls i disanje usporeni, krvni pritisak opada, a dotok krvi u mozak je minimalan.

Dubok san je neophodan za obnavljanje i prikupljanje energije i igra važnu ulogu u održavanju opšteg zdravlja. Snabdevanje krvlju je povećano tokom dubokog delta sna, omogućavajući telu da se oporavi. Takođe, telesna temperatura se smanjuje čime se štedi energija. Metabolička aktivnost je na najnižem nivou tokom dubokog sna omogućavajući rast i oporavak tkiva. U ovoj fazi sna lučenje hormona rasta od strane hipofize je maksimalno, stimulišući rast i obnavljanje tkiva. Kao posledica smanjene proizvodnje hormona rasta stariji odrasli provode manje vremena u dubokom snu.

Tokom dubokog sna, prirodni modulatori imunološkog sistema, poput interleukina i faktora nekroze tumora, značajno se povećavaju. Nedostatak sna tako ima štetan uticaj na funkcionisanje imunološkog sistema, pa se otpornost na virusne infekcije u velikoj meri smanjuje. Nesanica često prati bolest i telo je svesno da san pomaže u borbi protiv upale ili infekcije. Ako osoba zadovoljava svoje dnevne potrebe za čvrstim snom, velika je verovatnoća da će doći do značajnih poboljšanja budnosti, nivoa energije i opšteg zdravlja.
Nakon otprilike trideset do četrdeset minuta dubokog delta sna, mozak se vraća u ranije faze spavanja kroz faze 3 i 2. Dalje, nakon otprilike 2 sata od početka sna, nešto se radikalno menja. Simpatički nervni sistem postaje aktivniji nego u budnom stanju ili fazi 1.

Potok krvi u mozak i temperatura se povećavaju, a puls, disanje i krvni pritisak takođe se povećavaju i postaju pomalo nepravilni. Oči, iako su kapci još uvek zatvoreni, počinju brzo da se kreću napred -nazad. Teta talasi bez K-kompleksa i karakterističnih vretenastih struktura počinju da se kombinuju sa alfa talasima koji podsećaju na stanje budnosti. Ovo stanje je poznato kao san sa brzim kretanjem očiju (REM, Rapid Eye Movement, slika 1). U ovoj fazi se doživljavaju prvi snovi. Tokom REM spavanja neuronske poruke iz motornog korteksa mozga blokiraju se u kičmenoj moždani, što rezultira potpunim opuštanjem mišića tako da osoba koja spava ne može da se kreće. Jednostavno rečeno, u REM fazi mozak je aktivan a telo nepomično. Snovi se najčešće javljaju tokom REM spavanja i obično su življi i emocionalniji od snova u drugim fazama sna.

REM spavanje ima važnu ulogu u stavarnju uslova za optimalnije skladištenje memorije, zadržavanja i organizacije informacija i učenja. Tokom REM sna, aktiviranje neurona se širi prema gore polazeći od kičmene moždine i olakšava skladištenje memorije i pronalaženje i reorganizaciju informacija. Tokom procesa učenja neuroni šire informacije do specifičnih neurona koji formiraju informacionu mrežu i te mreže postaju skladište našeg znanja. Tokom REM spavanja dolazi do rasta specifičnih neuronskih veza koje čuvaju informacije vezane za uspomene. REM aktivnost je pojačana tokom perioda intenzivnog učenja, na primer kod studenata tokom priprema za ispite. Kvalitetan REM san takođe je važan za prenos kratkotrajne memorije u dugoročnu memoriju i direktno izaziva značajno sposobnost zadržavanja memorije.

Neurotransmiteri su molekuli koji deluju kao hemijski glasnici u ljudskom mozgu, omogućavajući međusobnu komunikaciju neurona. Norepinefrin i serotonin su najvažniji za učenje i zadržavanje informacija. Oni se značajno troše tokom dana zbog kontinuiranih aktivnosti mozga. Tokom REM spavanja moždane ćelije koje sadrže ova dva neurotransmitera su neaktivne ali se vrši njihovo obnavljanje kako bi se nadoknadila istrošenost tokom dana. Nekoliko REM ciklusa se javlja tokom celokupnog trajanja sna i sa svakim uzastopnim ciklusom vreme provedeno u svakoj REM fazi se povećava sa 15 na približno 60 minuta.

Nedostatak sna

Gubitak sna ne nestaje sam od sebe tokom vremena već predstavlja kumulativan efekat, tako da je, na primer, jedan sat gubitka sna svake noći tokom cele nedelje ekvivalentan gubitku cele noći sna. Neke od posledica nedostatka sna su:

• Promene raspoloženja, uključujući depresiju i povećanu razdražljivost. Raspoloženje je jedan od prvih izraza gubitka sna. Razdražljivost može biti i važan aspekt u društvenim kontaktima, radnim naporima i porodičnim pitanjima.
• Stres i anksioznost, uključujući strah. Gubitak samopouzdanja takođe može biti izraz gubitka sna. Povećanje brige, frustracije i nervoze dovodi do nemogućnosti opuštanja čak i pod umerenim pritiskom.
• Nedostatak druženja sa drugim osobama i želja za odvajanjem od drugih ljudi.
• Porast težine. Kako bi se nadoknadili štetni efekti gubitka sna, povećava se potrošnja hrane i pića, uključujući i alkoholna. I da stvar bude gora, povećava se unos hrane sa velikim sadržajem šećera u cilju održanja budnosti kada osoba ne može da spava.
• Smanjen imunitet na bolesti i virusne infekcije. Imunološke ćelije, poznate kao T-ćelije eliminatori, odgovorne za direktno uništavanje antigena poput virusa i bakterija, ne funkcionišu pravilno. To može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.
• Smanjena produktivnost, uključujući smanjenu sposobnost koncentracije, pamćenja, racionalnog razmišljanja, uočavanja novih informacija itd. Takođe, nedostatak sna može značajno smanjiti motoriku i uzrokovati napetost u mišićima što sprečava pravilnu fizičku aktivnost.

Šumanova rezonantni signal se sastoji od spektra signala sa osnovnom frekvencijom od 7,83 Hz i širokih rezonantnih signala sa frekvencijama 14, 20, 26, 33, 39, 45 i 51 Hz. Primer izmerenog dnevnog spektra prvih pet modova dat je na slici 2. Važno je naglasiti da se prvih pet Šumannovih rezonantnih moda poklapaju sa frekvencijskim opsegom prva četiri EEG talasa. Primarni EEG frekvencijski opsezi su: Delta, 0,5 do 4 Hz , Teta, 4-8 Hz, Alfa, 8-13 Hz i Beta, 13 do 30 Hz. Rezonantni efekat između Šumannovih rezonantnih režima i moždanih talasa je biofizički vrlo verovatan.

Lucha T8 generiše fotomodulirano crveno svetlo na frekvenciji 7,83 Hz, što je upravo osnovna frekvencija Šumannove rezonance. Ova se frekvencija prenosi u unutrašnjost tela kroz kožu paljenjem i gašenjem crvenog svetla čija je talasna dužina 650 nm (nanometara). Ova talasna dužina je optimalna za postizanje maksimalne dubine prodiranja (6-7 mm), kao i za optimalne terapeutske efekte, što je pokazano u brojnim studijama. Efekti primene moduliranog crvenog svetla su evidentni na molekularnom, ćelijskom i tkivnom nivou. Osnovni biološki mehanizam iza efekata crvenog svetla je apsorpcija svetlosti mitohondrijskim hromoforima koji se nalaze u mitohondrijama respiratornog sistema. Među hromoforima se posebno izdvaja citokrom c-oksidaza (SSO), koja oslobađa vezani azotni oksid NO.

Ovo omogućava kiseoniku da ponovo veže citokrom c-oksidazu i nastavi respiratornu aktivnost, što dovodi do sinteze adenozin trifosfata (ATP) i kalcijumske signalizacije, preko koje ćelije komiciraju jedna s drugom. Sinteza ATP -a dovodi do veće proizvodnje energije i sa više energije ćelije mogu efikasnije da funkcionišu, podmlađuju se i popravljaju oštećenja. Promenom ćelijskog oksidacionog stanja aktivira se niz unutarćelijskih signalnih puteva, a takođe se menja i afinitet transkripcionih faktora koji se odnose na proliferaciju ćelija, popravak i regeneraciju tkiva. Ćelijski protok informacija zajedno sa Šumanovom rezonantnom frekvencijom najverovatnije stiže do mozga gde uspostavlja rezonancu sa moždanim talasima. Signalizacija putem oscilacije koncentracije jona kalcijuma je jedan od mogućih načina prenosa informacija jer se oscilatorne jonske struje prenose duž ćelijske mreže.

Treba naglasiti da frekvencija aparata Lucha T8 odgovara prelaznoj frekvecniji između alfa i teta talasa, odnosno na ovoj frekvenciji se alfa i teta talasi preklapaju. Ovi talasi se javljaju u potpuno opuštenim stanjima uma i tela, a ako prevladavaju teta talasi onda i u blago pospanom stanju. Tako Lucha T8 tokom predviđenih 30 minuta primene izaziva opušteno stanje koje se lako može pretvoriti u stanje sna ako se osoba ne bavi fizičkim ili mentalnim aktivnostima. Fotomodulisano crveno svetlo sa frekvencijom uključivanja i isključivanja koja odgovara frekvenciji Šumanove rezonance ima sposobnost da izazove lančanu hemijsku reakciju na ćelijskom nivou koja bi mogla da promoviše visokokvalitetno opuštanje i san. Kao što je poznato, san je u velikoj meri regulisan hormonom melatoninom koji potiče od amino kiseline triptofan.

Melatonin prirodno luči epifiza u mozgu kao odgovor na pojavu mraka. Efekti melatonina uključuju, između ostalog, smanjenje telesne temperature, pospanost i, verovatno najvažniji, imunološki regulatorni efekat kojim se stimuliše imuni sistem. Melatonin je takođe moćan antioksidans koji uklanja slobodne radikale iz ćelija. Smanjene količine melatonina direktno su povezane sa neurološkim, reproduktivnim i kancerogenim bolestima i smrću. Proizvodnja melatonina opada kako starimo, pa je važno nadoknaditi nedostatak bilo konzumiranjem hrane bogate triptofanom ili konzumiranjem suplemenata melatonina.

Ljudsko telo je evolucijom razvilo funkcionalni sistem za prilagođavanje cirkadijalnim i sezonskim klimatskim promenama. Centralna komponenta ovog sistema je melatonin, ali on ne deluje sam. Ima snažnu isprepletenu vezu sa serotoninom, drugim regulatornim hormonom. Serotonin se takođe proizvodi od esencijalne aminokiseline triptofana, ali ga za razliku od melatonina proizvode nervne ćelije. Njegova uloga je da omogući signalizaciju između nervnih ćelija, pa predstavlja neurotransmiter, mada se može smatrati i hormonom. Serotonin je takođe preteča melatonina, pa je ravnoteža melatonin/serotonin neophodna za pravilno funkcionisanje ciklusa sna, određujući kvalitet sna, uključujući kada i koliko spavamo. Faktori životne sredine koji menjaju balans melatonin/serotonin indirektno menjaju mnoge ključne funkcije i organe ljudskog tela, uključujući krvni pritisak, imunološki sistem, srčane, neurološke i reproduktivne procese. Pretpostavimo za sada da je Šumannova rezonantna frekvencija vremenski određivač ritma, metronom, koji sinhronizuje niskofrekventne biološke oscilatorne procese koji određuju homeostazu ljudskog tela.

Jednostavnije rečeno, pretppostavimo da Šumannova rezonantna frekvencija predstavlja najvažniji faktor u sinhronizaciji ljudskih bioloških ciklusa sa dnevnim ciklusima, čime se održava optimalno zdravstveno stanje ljudskog tela. Bez ovog spoljašnjeg referentnog signala biološki signali bi izgubili osećaj pravilnog ritma i mogli bi da pređu u različita oscilatorna ponašanja.
Dakle, kada je signal Šumannove rezonance u normalnom opsegu, biološki i zdravstveni efekti dovode do zdravog stanja ljudskog tela. Međutim, kada se signal Šumannove rezonance promeni geomagnetnom aktivnošću Sunca, što se često dešava, tada možemo očekivati štetne efekte na zdravlje ljudi i pravilno funkcionisanje organa i bioloških sistema, uključujući promenu moždanih talasa i ravnoteže melatonina i serotonina.

Geomagnetna aktivnost Sunca uključuje cikluse sunčevih pega, solarnih eksplozija i pojavu jakih solarnih oluja koje šalju udarni plazmeni talas ili oblak magnetnog polja koji menja Zemljino magnetno polje, uzrokujući privremeni poremećaj Zemljine magnetosfere. Brojni eksperimenti su potvrdili da signal Šumannove rezonance ima sve potrebne i odgovarajuće karakteristike za povezivanje solarne geomagnetne aktivnosti i solarnih događaja sa biološkim i zdravstvenim efektima. Na osnovu ovih eksperimenata doneto je nekoliko važnih zaključaka.

• Sunčeva geomagnetna aktivnost značajno je povezana sa biološkim i zdravstvenim efektima i sa Šumannovim rezonantnim signalom.
• Signal Šumannove rezonance je u interakciji sa elektromagnetnom aktivnošću mozga i direktno je povezan sa ravnotežom melatonina i serotonina. Pokazano je da Šumannov rezonantni signala stupa u interakciju s mozgom, menjajući tok jona kalcijuma i EEG ritmove.
• Povećanje Sunčeve geomagnetne aktivnosti, kroz solarne eksplozije i oluje, smanjuje melatonin i narušava ravnotežu melatonina i serotonina i kao posledicu predstavlja opasnost po zdravlje.
• Ovo ukazuje na to da je signal Šumannove rezonance na osnovnoj frekvenciji od 7,83 Hz (nepromenjen geomagnetnom aktivnošću Sunca) važan faktor u održavanju zdravog stanja ljudskog tela.
• Veliki broj rezultata istraživanja podržava pretpostavljenu pretpostavku da je signal Šumannove rezonance regulator ritma za ljudski mozak i predstavlja biološki mehanizam i regulator melatonina, koji je neophodan za obezbeđivanje optimalnih uslova za pravilno i zdravo funkcionisanje ljudskog tela. Promene Šumannove rezonantne frekvencije usled jakog uticaja ekstremne Sunčeve aktivnosti, imaju štetne efekte na zdravlje ljudi. Zbog toga bi za održavanje homeostaze bilo poželjno da pejsmejker uvek bude podešen na Šumannovu rezonantnu frekvenciju od 7,83 Hz.

Treba napomenuti da smo okruženi velikim brojem elektromagnetnih talasa različitih frekvencija koji potiču iz mobilne telefonije, prenosa radio talasima, satelitskih komunikacija, Wi-Fi-ja i brojnih drugih koji ometaju i zamagljuju Šumannovu rezonancu čak i kada je Sunčeva aktivnost u fazi mirovanja. Jedan od načina da se zaobiđu štetni efekti okolnih elektromagnetnih polja je da Šumannova rezonantna frekvencija bude dominantna u različitim periodima u toku dana.

Ovo se može primeniti upotrebom Lucha T8 uređaja, koji zbog svoje direktne primene na ljudsko telo, sprečava dominantan uticaj efekata promena u geomagnetnim aktivnostima Sunca, kao i elektromagnetnih polja u životnoj sredini. Štaviše, osigurava stabilan balans melatonina i serotonina i sprečava gubljenje melatonina, omogućavajući uslove za zdrav san.

Ukratko, efekti uređaja Lucha T8 su dvostruki u odnosu na ciklus spavanja i cirkadijalni ritam. Prvo, sinhronizuje Šumannov rezonantni signal sa alfa i teta talasima ljudskog mozga, omogućavajući opuštanje i pojavu pospanosti. U nedostatku fizičke aktivnosti, takvo stanje lako dovodi do čvrstog sna. Drugo, rezonantni efekat između Schumannovog rezonantnog signala i ljudskih moždanih talasa pomaže održavanje ravnoteže melatonina i serotonina i sprečava smanjenje melatonina, što promoviše kvalitetan san.